RUDA U MAGLI

Kada sam uradio najjednostavnu analizu bilansa masa rude i jalovine, uočio sam velike gubitke na rudi, ali i veliku opasnost u pozadini: tehnička dokumentacija, koja sadrži najvažnije materijalne dokaze o stanju i radu izvođača, je u opasnosti da ispari kao ruda, a ako ista još postoji, sigurno je već dobro „proređena“. Zato, ali ne samo zbog ovoga, rešio sam da iznesem činjenice i rezultate analiza koje nam svima, već godinama, prolaze ispred nosa.

photo: rzrljubija.com

Pokretanje stečaja nad rudnikom „Nova Ljubija“ (odlukom Okružnog privrednog suda u Prijedoru) u situaciji kada njegov jedini kupac i povezano lice, „Nova Željezara“ Zenica, duguje preko 79 miliona KM, dok je nad Zenicom stečaj blokiran ili odbijen, otvara ozbiljna pravna i ekonomska pitanja o namernom uvođenju firme u stečaj radi gašenja tog duga, a samo nešto od onoga što je svima ostalo izvan pažnje je veliko neslaganje u iskopanoj količini rude sa površinskog kopa „Buvač“, koji je još otvoren.

Pravna i ekonomska analiza ovog kompleksnog, korporativno izazvanog cirkusa, ukazuje na to da bi ovakav potez mogao dovesti do nezakonite situacije u kojoj ogroman novac trajno ostaje u pravnom vakuumu, odnosno „prolazi kroz prste“ institiucionalizovanoj vlasti i pretače u privatne džepove kriminogenih grupa. Ovakvu smicalicu ne može smisliti jedan čovek, ali je može voditi pod kontrolom vrlo dobro organizovane grupe pojedinaca, koje povezuje lični materijalni interes.

A: Preuranjen i zlonameran stečaj

Sa aspekta privrednog prava, stečajni postupak ima za cilj ravnomerno namirenje poverilaca iz imovine dužnika. Međutim, u ovom slučaju, potraživanje od 79 miliona KM predstavlja najveći deo imovine (aktive) „Nove Ljubije“.

1. Zloupotreba prava i fiktivna nelikvidnost
Zakon o stečaju propisuje da se postupak otvara zbog platežne nesposobnosti. Privremeni upravnik je naveo da je „Nova Ljubija“ nelikvidna isključivo zato što joj „Nova Željezara“ Zenica ne plaća isporučenu rudu.

• Pravni paradoks: Budući da je isti vlasnik (grupacija Pavgord) kontrolni vlasnik oba entiteta (92% Zenice i 51% Ljubije), odluka da Zenica ne plati Ljubiji je unutrašnja upravljačka odluka.
• Izbor: Vlasnik praktično bira kojoj će svojoj firmi uskratiti likvidnost.

2. Gašenje duga kroz likvidaciju poverioca (Konfuzija u najavi)
Prema analizi pravnih stručnjaka, vlasniku ekonomski odgovara da se završi stečajni postupak nad „Novom Ljubijom“ i da se to preduzeće ugasi.

• Brisanje iz registra: Ukoliko se „Nova Ljubija“ izbriše iz sudskog registra pre nego što naplati dug od Zenice, to potraživanje pravno prestaje da postoji.
• Rezultat: „Nova Željezara“ Zenica se oslobađa duga od 79 miliona KM prema rudarima.
• Međuprostor: Taj iznos ne prelazi nikome, već ostaje u trajnom "međuprostoru".
• Šteta: Time su direktno oštećeni ostali poverioci Ljubije (radnici, država za poreze i koncesije, kao i manjinski vlasnik RŽR Ljubija / Vlada RS).

3. Proboj pravne ličnosti i odgovornost uprave
Ukoliko se dokaže da je uprava „Nove Ljubije“ svesno propustila da pokrene prinudnu naplatu (blokadu računa) protiv Željezare Zenica kako bi zaštitila zajedničkog vlasnika, radi se o klasičnom prekršaju dužnosti pažnje i lojalnosti prema društvu. Manjinski akcionari (Vlada R.S. sa 49%) imaju zakonsko pravo da podnesu tužbu za naknadu štete protiv uprave i većinskog vlasnika zbog svesnog obezvređivanja imovine preduzeća.

B: Veštačko pretakanje kapitala

Ekonomski posmatrano, ovde se ne radi o tržišnom neuspehu, već o kontrolisanom stečaju i asimetričnom prenosu tereta gubitaka.

1. Transferne cene i izvlačenje likvidnosti
Isporuka miliona tona rude iz Prijedora u Zenicu bez adekvatnog plaćanja predstavlja finansijsko iscrpljivanje rudnika u korist željezare. ArcelorMittal Prijedor je snosio sve fiksne i varijabilne troškove proizvodnje (plate za 600-800 radnika, gorivo, eksploziv, amortizaciju osnovnih sredstava,...), dok je ekonomski benefit (gotov čelik ili operativna dobit) ostajao na nivou holdinga ili željezare.

2. Struktura bilansa i „čišćenje“ mase
Pokretanjem stečaja, vlasnik prebacuje sav socijalni i finansijski teret na državu (biro za zapošljavanje za 600 radnika) i lokalnu zajednicu. Istovremeno, u bilansima Željezare Zenica se pojavljuje ogroman prostor jer se eliminisanjem "Nove Ljubije" briše njihova najveća kratkoročna obaveza.
Ovo potvrđuje sumnje sindikata da je stečaj u Prijedoru pokrenut izuzetno preuranjeno, jer bi u regularnim tržišnim okolnostima firma sa 79 miliona KM potraživanja (što premašuje njene ukupne dugove prema dobavljačima) morala primeniti mere restrukturiranja i prinudne naplate, a ne likvidaciju.

C: Gde je isparilo 17 miliona tona željezne rude?

U dokumentaciji koju je privatizacijom nasledio ArcelorMittal, na lokalitetu Buvač je prikazivano 47.200.000 t geoloških rezervi željezne rude. Kada je kop Buvač otvaran 2008/2009. godine, zvanične procene geoloških rezervi iznosile su smanjene na 45 miliona tona željezne rude, sa procenjenim vekom eksploatacije od najmanje 22 godine, ako bi godišnji kapacitet iskopavanja bio najviše 2,1 miliona tona.

• Igra sa geološkim rezervama je dovela do toga da se od početnih 47,2 mil. tona kroz papire došlo do 32 mil. tona, a ni to nije u celini izvađeno:
• 2006 i pre: 47,2 mil. tona (iz arhive tehničke dokumentacije)
• 2008/2009: 45 mil. tona (po neodobrenom rudarskom projektu)
• 2009-2018: 40 mil. tona (po internim dokumentima ArcelorMittal Prijedor)
• 2018: 32 mil. tona (po odobrenom glavnom rudarskom projektu za Buvač)
  
• stanje 2025: iz kopa nije izvađena sva ruda

• Redovna eksploatacija - Od 2009. do 2024. godine, pod važećim koncesionim ugovorima, ArcelorMittal je u proseku trebalo da iskopa 1,5 miliona tona godišnje. Međutim, po korporativnim izveštajima iskopavao je 1,9 do 2,1 miliona tona, a u ekstremnim slučajevima 2,7 do 3,0 miliona tona (u periodu 2011–2015.). Za 15 godina redovnog rada, iz kopa bi trebalo da je legalno izvađeno do 23 miliona tona, a po korporativnim izveštajima 28 miliona tona, zaključno sa 2022. godinom.
• Ilegalna eksploatacija: Pošto je rad na eksploataciji tekao i dalje, bez ugovora o koncesiji, procena je da je za period 2023–2024. godine iskopano samo 2 miliona tona rude, što daje ukupnu masu od 30 miliona tona. Ovo znači da je (47-30) 17 miliona tona rude isparilo ili ostalo u kopu. Kako još nema zvaničnih informacija o preostaloj količini rude, možemo se pouzdati samo u naučne radove u kojima se predviđa kraj eksploatacije 2025. godine.
• Problem „siromašne" rude i jalovine: Značajan deo od početnih 47 miliona tona nije predstavljao čistu rudu visokog kvaliteta. Kompanija je još 2014. godine morala da investira u filter prese i magnetnu separaciju kako bi uopšte mogla da prerađuje „siromašnu rudu" koja je preostala na ležištu. Gubici u preradi rude (od rovne do komercijalne) idu do 20%, a u ekstremnim slučajevima i do 30%.
• Problem ekstremnih količina: U periodu 2011–2015. godine, prema korporativnim izveštajima, prikazane su ekstremne količine u proizvodnji, ali i u gubicima i do 30% mase iskopane rude, kao i podatak da su gubici mase na preradi rude uvek bili iznad projektom dozvoljenih 18–20%. Ovde ne treba smetnuti sa uma činjenicu da je tokom rada bio angažovan eksterni izvođač radova na uklanjanju jalovine, mada i na drugim radovima.

Godišnji korporativni izveštaji prikazuju drastično drugačije stanje masa rude i proizvodnje čelika u Zenici, u kojima se može pretpostaviti da je u Zenicu poslato više komercijalne rude nego što je iz Omarske transportovano, mada je izvesna manja količina rude iz Omarske prodata i kupcima u Evropi.

D: Zašto niko nije ni osumnjičen ni odgovarao?

Iako je Inspektorat R.S. donosio privremena rešenja o zabrani radova, umesto krivičnog gonjenja i naplate odštete za eksploataciju javnog dobra bez ugovora, Vlada R.S. je u septembru 2025. godine odlučila da retroaktivno pokrene pregovarački postupak za dodelu nove koncesije ArcelorMittal-u kako bi se legalizovao prethodni period. Taj proces je prekinut prodajom preduzeća Pavgordu, ali niko ne pominje:

• Pravni vakuum u stečaju: Finansijski ekvivalent ove nelegalno iskopane rude nikada nije naplaćen kroz koncesione naknade u budžet, niti je prikazivan kroz korporativne izveštaje, ali ga je trenutno moguće dokazati kroz dug koji željezara u Zenici ima prema novoj firmi „Nova Ljubija". U pokrenutom stečajnom postupku, država svoja potraživanja za nelegalno iskopanu rudu može tražiti samo iz stečajne mase.
• Odgovornost za 17 miliona tona rude: Kako se u ovom slučaju radi o više potencijalnih odgovornih institucija i lica - od projektanta, preko ministarstva u Vladi R.S., Inspektorata R.S. i samog izvođača (ArcelorMittal) - bilo je jako važno da izvođač i profiter budu u što kraćem vremenskom periodu uklonjeni iz slučaja. Tako je kompletno vlasništvo ArcelorMittala u BiH moralo da bude prodato u ekspresnom postupku za javnost, iako je priprema oko izvođenja ovog čina trajala oko 12 meseci pre plasiranja informacije u javnost.

E: Potencijalna opasnost stečaja bez nezavisnog rudarskog veštačenja

Bez obzira na moguću želju stečajnog upravnika da posao odradi po zakonu, ako se ne uradi ozbiljno nezavisno veštačenje nepristrasne rudarske institucije, koja ničim nije mogla da bude uključena u  radnje ArcelorMittal-a u BiH, trenutna percepcija o gubitku u materijalnom vidu finansijskog iznosa, će pokazati da je propuštanjem da se sagledaju i rudarsko-geološki aspekti uticaja, napravljen najveći propust. Ovo zbog toga što bi brzopletim poravnanjem između firme pod stečajem i poverioca, trajno moglo nestati osnova za krivično gonjenje onih koji su doveli do ovakve situacije, ali ne slučajno, već dugogodišnje i veoma organizovano.

Svi oni koji su pasivno gledali ili aktivno učestvovali u nezakonitim radnjama više nisu živi, a svakim danom se smanjuje mogućnost da i oni koji su živi budu kompetentni svedoci, jer se sećanje može kupiti za sitne novce i pretvoriti u zaboravnost, čak i u slučaju postojanja materijalnih dokaza, a kamoli u situaciji njihovog nedostatka.

U ovakvom sticaju okolnosti najvažniji je faktor brzog delovanja u pravcu prikupljanja što više autentičnih dokumenata iz kojih se direktno ili posredno može analizirati i razotkriti nezakoniti rad, kojim su budžeti lokalna zajednice, Republike Srpske i BiH, oštećene za iznose koji sada nisu poznati, ali dosežu desetine miliona KM.

ZAKLJUČAK

Ukoliko se dozvoli, da se stečajni postupak „Nove Ljubije“ završi brisanjem firme - situacija bi mogla doći do pravno i ekonomski nezakonitog u ishoda. Potraživanje duga od 79 miliona KM ne sme ostati u „međuprostoru“, ali se svi ponašaju kao da ih ne zanima zaštita zakonitosti.

Jedina zakonska brana ovome jeste stečajni upravnik „Nove Ljubije“, koji ima apsolutnu zakonsku obavezu da u ime stečajne mase odmah utuži i prijavi potraživanje prema „Novoj Željezari“ Zenica. Ukoliko to ne učini, upravnik ulazi u zonu krivične odgovornosti za svesno nanošenje štete stečajnim poveriocima.

Sličnu ulogu u zaštiti javnog dobra ima Vlada R.S. (kao manjinski vlasnik sa udelom od 49%), ali do sada nema zvaničnih poteza s njene strane niti nade da u cilju rasvetljavanja uradi bilo šta, jer je očigledno da godinama saučestvovala u nezakonitom radu onih koji su vodili ArcelorMittal Prijedor, a i novih vlasnika.

Najvažnije što treba uraditi u hitnom postupku je - zaštita tehničke i ostale dokumentacije koja je još u arhivi preduzeća „Nova Ljubija“, gde novi vlasnik nema toliki interes da ova dokumentacija nestane kao ruda, ali je neizbežna saradnja sa Vladom FBiH da bi se pribavila i analizirala dokumentacija koja je raspoloživa u "Novoj Željezari" Zenica. Tek komparacijom dokumentacije iz Prijedora sa onom iz Zenice, može se utvrditi obim gubitaka koje su imali budžeti na svim nivoima, odnosno utaja poreza od strane ArcelorMittal Prijedor.

... i ne pomišljajte da je kraj

autor: Mikanović Radenko, 7.juli 2026.

[za svako preuzimanje delova teksta odgovarate samima sebi]